Piše: Maja PREDRAGOVIĆ
Milan Dakić, rukometaš Metaloplastike i nekadašnji as Borca, ispričao nam je kako je Hrabri Zvijer postao dio njegovog života, koga voli više njega ili taštu, ali i šta mali pomeranski špic najviše voli da radi.
“Naš pas se zove Hrabri Zvijer, malo kontradiktorno jer je sve sem hrabar. Ime je izabrao ženin brat jer ga je on kupio pre sedam godina dok se supruga i ja još nismo poznavali tako da sam ja ušao u njegov život, a ne on u moj 😊”, počeo je Dakić, priču za portal Mojljubimac.net.
“Iskren da budem nisam ga nešto ‘mirisao’ prvih nekoliko dana kad sam ga upoznao, ali jako brzo mi je prirastao srcu. Podetinjili smo svi pored njega jer ga tretiramo kao bebu, posebno tašta. Meni je doneo neka posebna osećanja prema ljubimcima koje ranije nisam baš osećao”, priznaje rukometni as i dodaje da ovaj mališan nije njegov prvi pas:
“Dok smo živeli u kući imali smo uvek barem jednog psa u dvorištu, ali pošto od sedme godine živim u stanu od tad nisam ni imao ljubimca. Sve dok nisam upoznao Hrabrog 😊.”
S obzirom da nam je u priči spomenuo da je Hrabri Zvijer zapravo taštin pas, ali da je stalno sa njim i suprugom Jovanom, pitali smo ga koga ljubimac više voli taštu ili njega.
“Najviše voli onog ko mu taj dan krišom daje najviše hrane ispod stola iako mu je posuda sa granulama uvek puna. Život iz koristi…”, kaže Milan.
Pomeranski špic je umiljat, ali ponekad mu treba njegovih pet minuta.
“Karakter i ponašanje variraju. Nekad je razigran i prgav, a ima dana kada bi samo spavao i mazio se po stomaku. Razmažen je svaki dan (našom krivicom). Radoznao je mnogo, ništa ne želi da propusti 😅”, kroz osmijeh priča Dakić i dodaje:
“Spavanje mu je prioritet. Vožnju u kolima obožava, dok otvoriš vrata on je već uskočio i čeka na suvozačevom mestu, zna da ne sme na vozačevom. Izazivanje većih pasa od sebe mu izaziva posebnu draž, kad neretko ti veći psi odgovore nije mu strano da skače u naručje da ga nosimo 😂.”
Hrabri Zvijer je umiljat, razigran, ali i pas koji pravi nestašluke. Ima trenutaka kada naljuti Jovanu i Milana, posebno kada se zaigra u bari.
“Ume da nas naljuti. Na primer, kada se po kišnom danu promuva pored naših nogu i pobegne u dvorište gde naravno traži najveću baru. To se obično svaki put desi nekoliko dana nakon kupanja”, kaže Milan Dakić i otkriva da njihov ljubimac uživa u gledanju televizije.
“Kada poslednji ukućanin napušta kuću i ostavlja ga samog, obavezno mora da mu ostavi TV uključen. U stanju je da celo popodne provede ležeći na trosedu i gledajući u TV.”
Milan Dakić: Prijatelji su, pored trofeja, moj najveći uspeh
Milan Dakić, koji je imao značajnu ulogu u banjalučkom Borcu, nedavno je ponovo obukao dres šabačke Metaloplastike, sa kojom je kao devetnaestogodišnjak osvojio Kup Srbije.
“Iskreno osećanja su mi pomešana, ne mogu još da se naviknem da sam ponovo deo ovog kluba. Malo mi je teže sada jer se vraćam u klub kao formiran igrač od kojeg se očekuje da pravi razliku na terenu, dok to nije bio slučaj u mom prvom mandatu kada sam se kao dete borio samo da budem u sastavu za utakmicu. Drago mi je zbog načina na koji je šabačka javnost ispratila moj povratak 😊”, rekao je Milan Dakić za Mojljubimac.net i nastavio priču o očekivanjima ove sezone:
“Ambicije kluba su uvek iste, cilja se na najveći plasman, kad to kažem mislim na prve dve pozicije i F4 nacionalnog Kupa. Bio sam član generacije koja je osvojila Kup 2016. godine, nadam se da ćemo ove godine uspeti minimalno taj rezultat da ponovimo.”
Prije povratka u Metaloplastiku, Dakić je šest meseci igrao u Saudijskoj Arabiji. Zanimalo nas je koje su najveće različe rukometa u toj zemlji i na našim prostorima.
“Ne bih voleo da poredim rukomet i generalno ophođenje prema sportu tamo i na našim prostorima. Druga je kultura, neke druge stvari su prioriteti. Rukomet je neprofesionalan sport tamo i to je najveći minus. Naši ljudi žive za sport i daju se maksimalno kad se njime bave, kod njih to nije slučaj. U svakom slučaju, jedno novo iskustvo za mene.
Lijepo iskustvo za Milana Dakića bili su Borac i Banjaluka. Da bude jedan od miljenika navijača zaslužio je borbenošću i igrom u “crveno – plavom dresu”. Aplauze pamti, kao i trofeje (Kup i prvenstvo BiH), ali i ljude koje je upoznao dok je igrao u gradu na Vrbasu.
“Borac i Banjaluka su mi ostali i ostaće u prelepom sećanju, mnogo prijatelja sam stekao za tri godine života tu, a to je najveći moj uspeh pored trofeja koje smo osvojili. Novogodišnje praznike smo supruga i ja proveli u Banjaluci, a prvu narednu priliku ćemo iskoristi da ponovo dođemo da se vidimo sa prijateljima”, istakao je na kraju razgovora Milan Dakić.
Izvor fotografije: Milan Dakić/Privatna arhiva
Pratite nas: Facebook Instagram
Možda vas zanima: Milan Dozet: Hteli smo aktivnog psa, a Mini je “prešla igricu”