U banjalučkom azilu oko 150 pasa čeka novi dom, godišnje ih se udomi oko 100, ali stalno pristižu novi, veliki i mali psi kojima je potrebna porodica. Do tada, u azilima na Manjači i u Ramićima nedaleko od Banjaluke, imaju potrebnu njegu.
“S obzirom da na Manjači azil nije u potpunosti završen, jedan broj pasa je i dalje na staroj lokaciji u Ramićima. Na Manjači imamo 30 pasa, koji su raspoređeni u pet boksova. Imaju palete od drveta na kojima leže, iznad svake palete je postavljena crvena sijalica za grijanje, u boksovima su korita za hranu i vodu, tu je i česma za pranje. Postavljen je i video nadzor kako bismo mogli ispratiti šta se dešava i kada naša služba nije u azilu”, rekao je za portal “Moj ljubimac” Boran Gajić, dr sc. veterinarske medicine i vlasnik “Vet centra“, koji je na tenderu dobio posao higijeničarske službe u gradu Banjaluka.
Kako Vaš rad izgleda u praksi?
“Na terenu su dva naša čovjeka, jedan od njih je veterinarski tehničar koji je u mogućnosti da prepozna oboljenje psa, da ga dovede u ambulantu, da ga postoperativno prati, a doktor kontroliše zdravstveno stanje pasa jednom u tri dana. Naravno, psi se svaki dan hrane, mijenja im se voda, čiste boksovi…”, kaže Gajić.
Godine 2020. udomljeno je 96 pasa iz banjalučkog azila, a za prva dva mjeseca u 2021. godini tek šest stanara azila.
“Na ove brojke sam ponosan. Svi ti psi su vakcinisani, obilježeni mikro čipom, sterilisani ili kastrirani, što je uslov za udomljavanje, a ako je štene udomljeno i nije još moglo da primi vakcinu protiv bjesnila vlasnik će doći u ambulantu kada za to bude vrijeme. Isto je i sa kastracijom i sterilizacijom”, ističe Gajić.
Na pitanje da li se teže udomljavaju stariji psi, Gajić odgovara:
“Udomljavaju se i oni. Ljudi ili žele da nabave ljubimca ili namjenski traže psa. Neki traže većeg psa i ljućeg psa, ne agresivnog, jer im je potreban čuvar. Neki traže tornjaka za čuvanje ovaca…”
Azil na Manjači nije zavšen, ali Gajić vjeruje da će, kada sve završi kako je planiramo, prostor za napuštene pse i lutalice biti savršen.
“Azil je veoma dobro osmišljen, ali potrebno je još neke stvari završiti kako bi u potpunosti bio spreman za rad, dok su uslovi u azilu u Ramićima, shodno tom objektu, dovedeni do maksimuma. Potrebna je sanacija objekta, ali ako se zavše radovi na Manjači biće jako dobro rješenje za pse koji nemaju smještaj, ali i nama će olakšati posao jer nećemo morati na dvije lokacije raspoređivati ljude”, rekao je Gajić.
U azilu je, zavisno od dinamike udomljavanja, između 150 do 160 pasa, računajući i one koji se nalaze u karantinu, odnosno pse koje služba uhvati na ulici i koji iz mjera predostrožnosti (moguće bjesnilo ili neka druga bolest) idu u desetodnevni karantin. Ukoliko se vlasnik javi, preuzima svog psa.
On je ukazao na radove koji bi trebalo da se završe u azilu na Manjači, ali dosta radova zavisi od budžeta grada Banjaluka i činjenice da je pandemija virusa korona uticala na potrebu preusmjerenja novca na neku drugu stranu.
“Ograda je bila niska, na pet boksova smo je povisili i isto treba uraditi na ostalim, ali to nije nešto što je nerješivo i uz manje ulaganje azil će biti u savršenom stanju. Kapacitet objekta je 30 boksova s tim da dva boksa treba da pretvoriti u magacin i jedan u kancelariju. Takođe, azil na Manjači bi u dogledno vrijeme, mogao da ima ambulantu i tada bi veterinarskim tehničarima iz srednje škole moglo biti omogućeno pristustvo pregledima tih pasa, postoperativnom praćenju… Sada je postoperativna njega u našoj ambulanti jer na Manjači ne postoje uslovi za to”, kaže Gajić.
Služba Vet centra osim rada u Azilu, po nalogu, odlazi po pse koji su na ulici. Gajić kaže da je prvi korak da se vidi da li je pas čipovan i da se pronađu vlasnici, ako pas nije vlasnički, pas ide u desetodnevni karantin pa u azil.
“Ima različitih vlasnika. Imali smo vlasnika koji 15 dana nije došao po svog psa. To je opterećenje za azil, jer brinemo o psu, ali može da bude i problem jer ne znamo istoriju eventualih bolesti psa i bilo šta da mu se desi mi treba da preuzmemo odgovornost…”, rekao je Gajić i dodao:
“Za sada ne postoji sankcija, materijalna ili usmena, za neodgovorne vlasnike, i kada to budemo imali biće manje napuštenih pasa. Za razliku od neodgovornih vlasnika, imamo i vlasnike koji kada im pas odluta zovu sve ambulante, donose slike psa…”
Udomljavanje pasa u inostranstvo
“Veliki problem za udomljavanje predstavlja potrebna dokumentacija za izlazak pasa iz BiH. BiH posjeduje jedinstvenu bazu podataka za građane BiH. Kada Marko Marković iz Ključa udomi psa u azilu u Banjaluci ili Gradišci on se uvodi u bazu, ali Marko Marković iz Zagreba, koji je državljanin Hrvatske, ne može da udomi psa u Banjaluci i da ga prevede u Hrvatsku jer mora da posjeduje seritifikat za komercijalno kretanje pasa. Svi vlasnici ili udomitelji pasa koji nisu drzavljani BiH a koji prevedu pse na certifikat za nekomercijalno kretanje i ostave ih u inostranstvu su u prekršaju…postoje i azili u BiH koji imaju certifikate za komercijalno kretanje i nadamo se i mi tom pridruživanju kada se steknu uslovi za dobijanje komercijalnog certifikata a to će biti sa završetkom radova na Manjači, iskreno se nadam vrlo brzo”, kaže Boran Gajić iz Vet centra.
Svi koji žele da udome psa mogu da se jave na broj telefona 051/288-850 i dobiće sve potrebne informacije, a neke od pasa koji čekaju novi dom možete da pogledate u našoj rubrici Udomi.