Mladen Miljuš: Nikada nije kasno za socijalizaciju, ali ona počinje u leglu

Autor: Maja PREDRAGOVIĆ

Mladen Miljuš je prava osoba ako želimo da pričamo o socijalizaciji pasa. On ih uči dobrom ponašanju, ali ne samo njih već i vlasnike kako treba da se odnose prema ljubimcu. Ljubimac nije igračka, svaki pas je poseban i svakom je potreban pravi pristup.

Da li ćemo sami pokušati socijalizovati psa ili ćemo tu ulogu prepustiti stručnjacima na nama je, ali bitno je da pas zna šta smije, a šta ne smije raditi, da je dobar prema drugim životinjama i prema ljudima, a socijalizovan pas je i srećan pas. To je ono što želimo našem ljubimcu.

Zanimalo nas je kada je najbolje vrijeme da se počne sa socijalizacijom psa?

“Čim nabavimo psa. Vlasnici su često čuli da je potrebno čekati određen uzrast (pet, šest, osam mjeseci…) kako bi radili sa psom i plaše se da je pas premlad za učenje. Ipak, svaki pas počinje učiti, sticati iskustva i oblikovati ponašanje već od prvog dana u domu. Što duže čekamo, to će pas razviti više navika i ponašanja koja nam kasnije neće odgovarati i koja će se morati ispravljati kako bismo imali normalan svakodnevni život. Socijalizacija je proces koji počinje u leglu, sa majkom i drugim štencima. Zato za socijalizaciju nikada nije rano”, rekao je Mladen Miljuš, jedan od onih koji radi socijalizaciju pasa, za portal Mojljubimac.net i pojasnio kako izgledaju prvi dani socijalizacije:

“Ovo nije strogi trening, već postepeno navikavanje psa na život uz čovjeka i u urbanom okruženju, na kuću i kućna pravila, ljude, djecu, druge životinje, gradsku buku, šetnju i povodac, itd. Sa socijalizacijom se može i treba početi čim nabavimo psa. Ipak, ono što uvijek savjetujemo jeste da ne uzimate psa koji je prerano odvojen od legla i majke ( mlađeg od 2,5 mjeseca) jer je period sa majkom i drugim štencima jako važan i za fizičko zdravlje i za buduće ponašanje vašeg psa.

• 

Koji su prvi koraci, šta je ono što sami možemo da radimo sa ljubimcem prije nego što angažujemo stručnu osobu za socijalizaciju?

MLADEN MILJUŠ: Možda najvažnije što možemo uraditi kada nabavljamo psa, jeste da ne očekujemo da će sve ostati isto i da će se životinja sama od sebe uklopiti u način života koji smo do tada imali.

Zato je važno da se pripremimo za dolazak psa. Ukoliko nemamo nikakvo iskustvo, da se informišemo o rasi ili mixu rasa, da odemo u park za pse i popričamo sa drugim vlasnicima, da pročitamo osnovne stvari o potrebama pasa, koje su danas dostupne i putem interneta na sajtovima i društvenim mrežama škola za pse i vlasnike. Ukoliko imamo iskustva sa psima, važno je da ne očekujemo da će novi pas biti kao prethodni, jer svaki pas je zaista drugačiji. I sebi i životinji trebamo dozvoliti novi početak, nove načine učenja i zbližavanja, novi odnos koji ćemo zajedno graditi. Ljudi nam se često javljaju upravo prije nego što nabave psa za savjetovanje i usmjerenje šta i kako treba da urade sa štenetom od samog početka ili da zajedno uradimo odgoj i socijalizaciju psa pravilno od prvog dana. Ovo je zaista idealna situacija. Iako ohrabrujemo vlasnike da nikada nije kasno da se problemi riješe i da nam se mogu obratiti i kada je pas odrastao ili već stariji, za sve je uvijek jednostavnije kada se stvari od samog početka dobro poslože.

Znamo da su psi različitog karaktera, ali na osnovu Vašeg iskustva koliko je rada potrebno da kažemo da je pas socijalizovan?

MLADEN MILJUŠ: Upravo tako, svaki pas ima poseban temperament i senzibilitet, čak i unutar iste rase. Takođe, važan faktor u tome koliko će brzo pas napredovati i koliko će se dobro prilagoditi domu i okruženju, jeste koliko vremena smo posvetili odgoju. Ako izdvojimo vrijeme da svakodnevno pomalo i postepeno radimo sa psom, prvih mjesec do dva zajedničkog života biće dovoljni da se pas socijalizuje. Ovaj proces je nešto brži kada radimo sa stručnom osobom, u našoj praksi je to u prosjeku do šest časova. Tada se pas ciljano izlaže situacijama koje ga očekuju tokom života, kako bi stekao pozitivna iskustva, kako bi se izbjeglo stvaranje straha i naglih reakcija i kako bi pas bio opušten i spreman na ono što ga očekuje sa ljudima, djecom, drugim životinjama, a vlasnik dobio sve informacije koje su mu potrebne. Najveći problem savremenog života za sve nas, pa i za svakog vlasnika psa je upravo vrijeme. Iz ovog razloga tokom godina formirali smo programe čiji je cilj da se radi što kraće, ali efektivnije, kako vlasnici ne bi morali dovoditi psa na časove mjesecima, ali uvijek na način da se ne naruši kvalitet obuke i rezultata. Kod socijalizacije psa najvažniji je način na koji se radi sa psom kako bismo dobili srećnu životinju koja je ujedno sigurna za porodicu i okruženje.

Ukoliko iz nekog razloga pas nije socijalizovan dok je mlad, da li ga možemo socijalizovati u dobi od četiri – pet ili više godina i šta je tada najveći problem u procesu socijalizacije?

MLADEN MILJUŠ: Psi su sposobni da promijene ponašanje i usvoje drugačije navike u bilo kom uzrastu. Istina je da odrasli i stariji psi imaju iskustva koja su već stekli tokom života i obrasce ponašanja iz prošlosti, koje štenci nemaju. Iz ovog razloga jeste puno teže raditi sa odraslim psima, nego sa štencima. Za odrasle pse je potrebno znanje i stručnost, poznavanje psihologije pasa i veliko iskustvo, jer sa emocijama i ponašanjem psa se ne smije eksperimentisati. Ukoliko nismo sigurni šta radimo sa psom koji je prestrašen, agresivan, nesiguran, itd, primjenom rješenja koja nisu za tog psa i tu situaciju, možemo ozbiljno pogoršati stvari, trajno naštetiti životinji i sebe dovesti u opasnost. Uvijek naglašavamo da se sa odraslim psima može uspješno raditi na bilo kojem problemu, bez obzira koliko imaju godina. Ipak, ono što je važno napomenuti je da, ako pas ima neki problem u ponašanju, strogi trening poslušnosti i komandi, neće biti od pomoći i najčešće će samo pogoršati problem. Najsigurnije je da se obratite stručnjaku za ponašanje pasa da se prvo riješi problem čiji je uzrok emotivno stanje psa ( uzbuđenje, strah, nesigurnost, agresija i slično) , a potom da zajedno poradite na poslušnosti i komandama ukoliko je potrebno.

Šta podrazumijeva kada kažemo da je pas socijalizovan?

MLADEN MILJUŠ: Pas je socijalizovan onda kada je naviknut na različite podražaje iz svakodnevnog životu, osjeća se ugodno kada dođe u dodir sa njima i ne reaguje burno. To znači da je pas naviknut na različite ljude, djecu, druge životinje, posebno druge pse ( manje ili veće od njega)  zvukove poput auta, motora, kućnih aparata, na dodir (važno za odlazak kod veterinara, grumera, itd.) na vožnju automobilom…Socijalizacija podrazumijeva i navikavanje psa na predmete koji su mu nepoznati i koje može doživljavati kao prijetnju poput šešira, naočala, kišobrana, bicikla, dječijih kolica ili pomagala za osobe sa invaliditetom i slično. Pas je socijalizovan sa drugim psima onda kada se ne boji drugih pasa i ne doživljava ih kao prijetnju (što se može vidjeti kroz stalno lajanje, tjeranje drugih pasa od sebe ili bježanje, sakrivanje iza vlasnika ili napade na druge pse), kada zna kako da se upozna i priđe drugom psu, kako da se igra bez da bude napadan ili grub, kada poznaje svoje granice i poštuje granice drugih pasa. Iako sve ovo zvuči komplikovano i kao mnogo rada, potrebno je mnogo manje vremena nego što vlasnici obično očekuju. Tokom socijalizacije većina ovih stvari uči se istovremeno, a vlasnik uči kako lako prepoznati ponašanje svog psa, ali i drugih pasa tako da se može osjećati sigurno u svim situacijama sa svojim psom.

Izvor fotografija: Socijalizacija pasa Banjaluka

Pratite nas: Facebook  Instagram

Možda vas zanima: Bjanka Alajbegović: Džia je maleno, ali jarko, sunce mog života